Војвода Радомир Путник : његов живот и рад
299
Кнез Михаило задахнут И подстрекнут »Омладинским Покретом« прононсира, илеју стварања, ако не целе државе, а оно бар једне аутономне области дуж Саве и Лунава, са засебним народним поглаварством.
Како у ово доба Црна Гора беше у рату 6 Турском | због устанка у Херцеговини“ под Л. Вукаловићем, па, св и у Босни опажало кретање, то само се по себи разуме, нанштао је у овоме на отпор Турака.
Кенез Михаило ипак је наставио рад У том правцу
п после »Бомбардовања Београда« 5. јуна 1862. год. успео в 10. јула 1862. год., да се Турци иселе из градова, сем а остану у тврђави: Београда, Шапца и Кладова. Кнез Михаило обраћао је велику пажњу на побољање војске и он је 1864. год. издао нов »Закон о Устројству Војске«, којим Народна. Војска добива, коморско оделење п своје нарочите старешине од најнижих до највиших. Министар Војни пуковник М. Петровић, Блазновад био је од 2. априла 1865. год. у кабинету И. Гарашанина, а од 8. новембра 1867. тод. У кабинету Н. Христића.
Кнез Михаило је склопио савез са Црном Гором 1866. тод. и почео да везује пријатељство са важнијим људима па наших покрајина под Турцима, па и са Бугарима. Кнез Михаило, најзад је успео после посете у Цариграду, кад је Путник већ био артилер. потпоручник, 6. алтрила 1867. год. да му Ђеогралски Џаша преда кључеве и да Турска Војска иде из Србије и да се Србија са свим ослободи Турака. После овога он је припремао Ослобођење и других Срба, као и све остале наше браће, појачао везе са важнијим људима у Босни, Херцеговини и склопио савез са Грчком. Али, он је убијен у Топчидеру 29.
маја 1868. год, чија мисао ипак није пропала.
4 Кнез Милан Обреновић, као најближи сродник изабран је за, Кнеза. Србије“).
Министар Војни био је потпуковник Ј. Бели-Марковић од 21. јуна 1868. год. у кабинету Ђ. Ценића.
Кнежевско Намесништво било је постављено још малотетном Кнезу: М. Петровић, Блазнавац као први, Ј. Ристић као други и Ј. Тавриловић као трећи. ____Устав од 1869. тод. је 29. јуна потписан од стране Кнежевских Намесника и дошао је на место наметнутог устава од 1888. год., који је зват у Србији »Турски Устав«. После овога је дошао кабинет Р. Милојковића од 17. јула
—
|
#) Лектира: С. Јовановић — »Влада Милана Обреновића«, књ. 1, Београд 1926.