Војин

260

напад требао је да буде од једанпут. Ал тога није било , јер је и Бенингзен дошао доцније и од Барклаја. Управ та војска , са ваше од 00000 дошла је у бој најкасније, оснм Бернадога, ноји је иарочито оклевао, и тек у 4 сата ио подне стигао. Да је Бенингсен имао повише да путује, то је истина*, ал му је требало н да план Шварценбергов бол.е разуме. Па ни то неизвињава Бенипгсена, ако је чекао Бернадота, да овај испуии празнину између његове војске и слеске. Да су Барклај и Бенингзен са својих којекаквих 100000 војске, ударили на средину Наполеонову, другачија би добит испала , особито још да су и сви савезници ударили на Французе у 8 сати, као што је наређено било. Но они су нападали један за другим; тако принц Хесен-Хомбуршки у 8 сати, Барклај у подне, а Венингсен чак после подне. Онда није другче ни могуће било . него да се Наполеон свуда у својој позицији одржи, јер су му противници долазили све један за другим. И тако што је Бенингсен предузео код Штетерице, није успео, као ни Барклај код Пропстејиде. Цела је истина, да је Барклај оклевао с нападом до два сата по подне, јер је чег.ао на Бенингсена, а овај је опет одоцнио очекујући Бернадота. И због тога дошао је био у опасност и Бенингсен и цела савезничка линнја с јужне стране од Липиске. Беиингсен је напао тек онда, кад су Клајстове и Витгенштајнове трупе под Барклајом већ биле страшно изгруване од непријатељских топова. Бенингсен је са својнх 60000 стајао према много мањој сили Магдоналдовој, Рењијеровој и коњици Севастијаиовој. Па се и ту десило исто, што и код целе савезничке линије: што је касно дошао н напао изгубљен је најбољи део дана, и дан се овај свршавао само у погибним нападима спрам предњих наполеонових трупа н позиција , а до елавног положаја нису ни дошли