Војин

267

21*

предплатном ценом 4, а дућанеком 6 гроша, — монге ее рећи, да је на нашем језику прва , која носи на себи и има облика и типа праве историје. По досадашњим књигама, које смо ми историјама називали, изузевши неке посебне и монограФијске историје, ми нисмо ни могли сватити прави појам историје, и мислили смо, да се историјом могу звати и летописи и кронике којекакве, или ти још и читуље владалачке. Кије то историја ; историја има много узвишенији знача', много пространији обим , и много дубљи и зрелији сватај ! А ова историја, о којој ми овде јављамо, много се разликује од досадашњих на нашем језику, што у себи истински има онај прави историјски поглед, оно оштро око историјописца, које, као оно Аргос, што је и кроза зид могао видети, са најозбиљнијом точношћу и тишином пронзава у најнежније жице људских изпреплетених догађаја, на длаку цепа сваки покушај људске снаге, дубоко завирује и улази у сваку државну и општинску установу старих народа, — па нам износи на видик, као оногњурац морски зрно бисерово , прави облик, живот и степен душевног стања ондашњих народа, да нас поучи, и да нам поуке даде, како и на који начии може се и ваља ово и оно у животу државном и народном са коришћу применнти на садашње наше доба, наше потребе, наше околности. Од овакве историје заиста се може имати користи. Ми ову историју, иеупуштајући се у даље разлагање, јер сама она довољно показује своју цену, само можемо нашој публици најбоље препоручити с утолико још већом енергијом, што се писац њен морао потужити на несаучешће публике. Јер кад дајемо паре за којекакве беепослице : сановнике, ране љубичице, цареве уроше, смрти правде онда бар покажимо, да ни за паметне ствари нећемо се тврдити. —