Војин

372

гано корачати нанред, ако нам баш немогуће буде потрчати, као што 6и нам потребе захтевале! Иапоследку да напоменемо, да наша господа скупитељи, а молимо сваког друга, пријатеља и Србина да се прими скупљања, изволе се погкурити, те да нам што скорнје имена с новцима пошљу; јер ако се онн закасну, онда тешко да и мн нећемо прву књигу одоцнити, почем немамо куражи, да у печатање дамо пре, него тпто видимо на чему смо. Предплату на мање од по године, неможемо да примимо, јер су у „војнну" предмети, који се продужују и трају више од три месеца, па би тим оштетили и себе и уписника којн би после три месеца хтео да одустане. Новце и имена ваља шиљати управ на мене у наплаћепом писму. а сваки ће уписник добити с првом књигом и квиту, да је на толико и толико платио.Пођимо дакле заједнички у посао, помажимо један другога, кад за општу корист посла се лаћамо, па ће нас и Бог видети и наш рад благословити ! Рука руву мије, Образ обадпнје, мудро вели наша пословица. И нека ови благи дани принесу штогод и у корист општег напредовања и просвећења! У Београду о св. Нгњату 1864. Драгашевић ОФИцвр н проФееор.