Војин

32

ЧИТАОЦИМА Ево пек једанпут и .,Војима". Данно смо са иочекива.1и и исчекивалн, а.1 ее он био сувише забавио. Међутим >1 и ее и опет усуђујемо казагн , да није крнаица до нас. што се он закасиио. Читаоцн ћеју се опоменути, да смо ми у огдасу нашем казали, да је рок уписивању до св. Саве ; а кад смо тога дана узели да прегледамо упнснике, који су нам приспели. нађосмо, да их нема ааше од зо—чо. Е онда нисмо смели ништа ни почињати. Томе је био можда узрок или то , што је рок за уиисиваше био кратак, или то, што наша пошта неноси новце него се мора чекатн на делижанас, који само двапут преко месеца иде. Кад накдоцније дођоше још неколико, онда се усудисмо дати га у печатницу, с надањем да ће још којн уписник јавити се ; но идо данас још нема нуждног броја. Ето то је био првн узрок , што се „Војин" морао закасниги. Но осим тога, било је и др} г гих незгода, које су га закашњавале. н тако ево тек сада излази ; ал опет не тако, да би читаоци тнме штогод били оштећени, јер с овом свеском излазе две књиге : јануарска и Фебруарска. А боме сваки је почетак тежак. Сад да кажемо коју о самом „Војину ". Читаоци ваљда још памте , да је у Огласу стојало: „да ће, особито у први мах. Војин изгледати као какав магацин или ти енциклопедија војничкнх наука" т. ј. мислили смо, да и сама дела и књиге неке печатамо и издајемо, поред онога, што се као ново у једној или другој струци. и у овој ил оној државн појави. И зато ево почелн смо издавати одма у првн мах двадела: „Тактику" и „Војник на Маршу". Свако од н.их има за себе своје сгране и табаке , и кад се које сврши ми ћемо чнтаоцима јавити и они ћеју онда моћи из сваке књиге извадити табаке истог дела, и везати у књигу за себе. У овој свесци ствари су опште војничкс, т, ј. што за сваког во.јника вреде, а доцније ћемо, и то убрзо, метати и ствари < тручније, н. пр. штогод из артилерије итд. Ово је најглавније, што смо чнтаоцима имали и требалн казати , и у здрав.ћу да се скоро и опет чујемо. у Београду 1864. год. на Младеице. Драгашевић,