Војин

12

ВОЈИН

тимо што је брже могућ'. Оберлајтнант Крпан и лајтнант Јово Чудић буду са 3 цуга напред послани, и овако крај једног монаетира трчећи 9-ог сата ујутру, иза1?е више Фратрова нз манастнра пред нас с вином, месом, лебом И сиром. Оберлајтнат Крпан стане ма.по, натегне Флашу говорећи свом капралу Илији Мирковићу и Станку Шумарском. Дјецо моја! мени се чини да ми дамас добро бити неће, нешто ми је воља потонула нудер да је мало с винцем дигнем ; напите се па се сложно држте самном. Вн сте досад увјек ватровити били, немојтеме данас сама оставнти. На то њему Илија говори, ма човече немој бена (будала) бити, веће има четири љета како ја узате војујем, још те нигдар нисам замућена видио, зашто данас да ти воља санне. Иа то Крпан још једанпут Флашу натегне, поглади своје од стопе (шух) дугачке брке, па с нама јашећи заклокти страшним личким гласом. „Ој Фринцузи жалостна вам мајка , како ћу вас данас бити из прекрајка ; сабљом ћу вам главе цјепат, да вам неће срећа нигда пјеват." Тако певајући пусти се он у кас пред нама , а ми за н.име. у помоћ нашем србском Фрајкору хитећи који већ грозно пуцајући Французе из шуме напоље нстискују. Како се ови напоље извуку, тако и мајор Меаиовић са своим србским Фрајкором из шуме изађе, и пред шуму у ред постави се. Французи су поље прикрилили, ал и наши остраг на велике колоне напред ступају. Како Французи нас умотре нато они кои су из шуме избегли, таки начине крај друма четвероуглије а неке пошљу пред нас оштро пуцајући, да нам недаду напред ићи. Крпан то немож да трпи, веће момке своје за атагу преправља. Млади лајтн. Чудић њега совјетује Море чекај док нам помоћ дође, јер ми сами њи разбити неможемо, па ако нас надбију што ћемо онда без помоћи. Крпан вели ја се од каре нигда бојао нисам, свагдар сам ју знао сатрти, и данас ћу ја ту