Војин

ш

војик

у сандуку све до свое смрти и никомђ ш н!е извант. Фамилје показнвао. А'адт> се престави (10. Н)н'1и 1829. у Дубровнику) будући е бкш неженћнЂ, нћгове све ствари пренесу се у кућу сестре Мар1е удате за ђура Мичића, и тако и ови барнцн дођу у руке ђура Мичића и н ^ говб ! СБ1нова. Ови почну исте прјатеивима показивати и сђ нкима хвалити се. Више пута 6 б1ло е родолгобаца кои су ове барлке искали и плаћали, само да ш изђ нбиови руку искупе, и да Србима као успомену КарађорђевогЂ времена пошлго; али ови су мислили да ће Богб зна колике СБ1лне новце добити за нби , зато нису ш хотћли за малу ц^ну уступити. Сбшови овога старца, понјто су се одб оца поделили, у неколико година помру. Ови барнци дођу у руке НБиове сестре Даше, удате за пок. СтеФана Чучковића, удовице, кодђ кое е и старкш отацЂ ђурЂ МичићЂ жив10. Но и она се посл-ћ браће брзо разболи и умре Два мала барнчића дођу у мое руке, а великш барнкЂ, премда самБ насгонвао имати га остане у кући. — Ова два мала барнка шил^мђ данасЂ у БеоградЂ, да 1н Срби спреме на сахрану: — и сђ мо10мђ чести посведочавамЂ да су то они исти барнци, кое е покоини Никола Шкул^вићЂ изђ Срб1е донео а не други, нли доцше учин^ин. 5 Дубровннку 1. Августа 1851. Георг1Ц Николаевићг.