Војин

366

ВОЈИН

ска љубав у свеколикоме Југословрнству завлада, онда јамачно неби могао туђин Југословене тлачити: постали би своји ; имали би оно пгго су и прије Југословени имали и, што доличи храброме југославенскоме народу. Граховац је једна пјесковита и узвишена равннца, окрушена такође пјесковитим и равним главицама; дузкина је Граховца близу један сат, а ши рина по сата хода. Ову граховачку равницу заузме Хусенн-паша и Кадри-наша са турском избраном војском 24. Априла. Но прије него што је турска војска Граховац ааузела, није без боја ту дошла, као што ћемо напријед виђети. Витешки Кнез Данило, кад виђе, да се је турска нојска његовој граници примакла, намисливши уначки оружијем бранити своју милу и слободну Црну-гору, брже позове витезове црногорске на оружје и одпор турској зијајућој сили. Црногорци на позив својега милога Госнодара хитро се окупише и око Граховца стекоше. По прије него што је турска војска Граховац заузела и до ноге потучена била, потребито је знати, како се је из Билеће упутила и ту дошла. И Бањани, као и остала херцеговачка племена, бјеху тога времена устали на оружје и Турцнма одказивали сваку послушност и покорносг. Нови заповједннк турске војске, Хусенн-паша родом Черкез , дошавши у мјесецу Марту из Цариграда у Херцеговину на мјесто првога заиовједника Сали-паше 1 ), који је изгубио битку на Зубцима 10. Фебр. исте године; почне ласкаво звати Бањане, да му дођу у Билећу на предају. Но кад је његов свакипозив без 1 Овај исти Сали-паша погинуо је од Црногораца у боју на Кити више Сланога 1862 за овај бој види пјесму ј „Јуначк. СпоменикЈ" на стр. 154.