Војин

ш

ВоЈиН

сио, мудро влвдао, и највећим одушевљењем и храбрости своју границу чувао и бранио. Деларије на ријеч Хусеин-пагиину пређе у турски стан, Храбри војвода и главни командант црногорске војске Мирко Петровић промијени план, намисливши жеђом и глади уморити Турке, са сваке сгране опколи Турке, пославши у очи Спасова-дне сриједу вече 30. Априла, ријечку нахију и пред њоме војводу Петра Ф. Вујовића са гардом у Миротијнске долове, да пресијече комуникацију између Клобука и турске војске, од куд јој је долазила храна и подкрепљење. Поврх све турске погибље у боју 30 Априла, Хусеин паша јави Ћемил -еФендији, да су црногорци у томе боју јако страдали и назад се повукли. Ћемил -еФенднја на тај глас Јшути се из Клоб} ка уТребиње 30. Аирила посље подна. Но тек што је у Требиње дошао а писмо за њим ( њему иЋани-паши везиру босанскои, који је тада у Требињу био, стигне од Хусеин-паше јављајући, да је Мирко план измјенио , и да је турску војску црногорска војска опет са сваке стране опколила. и да ће са свијем ту пропанути, ако му помоћ из Требиња, колико се прије може, нестигне. На глас овога изненаднога писма одмах по требињскоме граду дрмнуше топови. а викну телал: „Ко јеТурчин и турскога имена, за турску вјеру и свеца Мухамеда! нека одмах ноћас с везиром хита на Граховац у помоћ браћи Турцима, који су опкољени и који се находе у тешкој невољи и тјеснацу!" На овај за турке немили глас окупи се, што посаде (гарнизона) градске, што Требињаца, што Корјенића до 1500 Турака ; и ноћу са Ћани-пашом похите на Граховац, 1 Хусеин-паша допустивши

1 Требиње раздјељује на двоје ријека Требишњица. Из јужно-западпе стране, који је до 3}баца, није ни један Требнњац пошао на Граховац зато , што