Војин

БОЈ НА ГРАХОВЦУ

381

бржи, ко ли више турскијех глава одкида! Би рекао и би се заклео, да сви стекоше крила соколова, и да је у свакојега тјело од челика. Но при свему томе, што се је турска војска од такога јуначкога ударца нашла у забуни, опет се је јуначки држала и са највећим отпором бранила. Она црногорска војсла , која бјеше око Клобука пут заузела, пошто Требињце кГраховцу упушти, онда затворн пут и преејече улазак. Па са сваке стране Црногорци нагло навалише и од Турака чудни покољ и лазину учинише, тако, да и ту Косово осветише! А храбри војвода Мирко као Настриот са братучедом Крцом и с још неколико коњаника голом сабљом у руци учини загон посред турске војске, остављајући за собом лазину мртвијех Турака, те за час се нађе у сред сриједе турскијех шатора, ђе умало и живот неизгуби, и то од евојега топа. Јер, као што је црногорски топ непрестаио пуцао на пашине шаторе, тако црногорске топџије невидећи и незнајући да је војвода Мирко већ упануо међу турске шаторе, они непрестано на њих пуцаше. Али ту самн Бог сачува живот овоме српекоме внтезу. У толико и друге војводе са својим племенима кроз Турке пролијећаху, и у сред крвавога сијеча весело се поздрављаху што се је таково што ријетко и у какву боју и војеци догађало. Док топови још бјеху у рукама Турака , дотле се неколико редовне војске још у редове држаше и топове јуначки брањаше; но кад Црногорци и топове оевојише, онда и сва редовна војска већ нешће слушати ни пашу ни заповијед; но сви нагну бјежати, куд ко прије може. II сами Хусеип-паша мудро из војске измаче и некако срећом у Клобук добјежа. Секрегар Кнежев Деларије, који је дотлен стајао са Хусеин-пашом и вишијем ОФицирима , уг ледавши близу себе Црногорце, пребјегне к њима