Војин

46

ВОЈИ11

високо брдо Главнца. кога огранци стрмо к Дунаву падајуКи чине , те је простор између Дунава и брда од М и л а н о в ц а па довде узан, и особиго, близу ушћа, јер је ту нут нрави -геснац : одовуд стрма брда, а тамо дебелн Дунаи. С десне пак стране Норечке рнке стасавају и к реци и к Дунаву нсто тако стрми огранци од Мироча, те чувене и прослављене нланине у иашвм иародним несмама. Нут из \1 и л а новца врло је добар, и кад дође до ушћа он се раздвоји : један иде иреко Поречке реке у врло јаким окукама (на број 10) уз Мироч за у Б р з у паланку, а други води уз П о р е ч ку р е к у. Оба губе име доброга иута : онај што стрмо води, овај што нема бразду да му се зна ; и оба су поред тога још и блатавн много. И на једној и на другој обали Поречке реке на ушћу њепом има на стрменитим окомцнма Главице и мирочких огранака развалине од старих римских стража. Лева, т. ј. на подини главичиној, једва се и познаје, а она друга боља је и зову је по брду на ком је, Арија. Па самом утоку поречке реке, Дунав прелази преко самог камења. које. кад је вода мала, и изнад воде вири. Сад да пођемо уз П о р е ч к у рек у. Поречка река од свију упоредних на десној страни Мораве у источној Србији : Млаве, Пека и ње, има иајособитију карактеристику : долина јој свуда подједнако широка, између 200 и 300 корака ; брда и с једне и с друге стране подједнако внсока, од 200 до 300 стопа изнад воде, и свуда подједнако егрма, око 40 и више степени. Код села Клокочевца ') стешњава се, одма затим рашири и кроз /, сата опет сузи и почне кривудати. Сад падне у

') 'Гако названо по потоку Клокочевцу за кога веле да му вода јако клокће.