Војин

НАПАД НА ДИПЕЛСКЕ ОПНОПЕ

67

се у њима заклањати. Да су наши људи а особито шиљбоци, који сусеуовии рововима за време це.че опсаде бавили, имали много да издрже, то сваки може себи представити. После 17. Марта пошто је непријател. сузбијен и кад смо с наших предстража осматрали његове опкопе, увиделисмо да је у нашем намишљеном плану било и стварних погрешака. А поред ти и непријатељ је ползовао време од почетка рата до тада, те још много дограђивао око свог опкопа, о чему смо се тек сад известити могли. Сва непријатељева утврђења изгледају као један низ дугачак на 4000 корака, који се једним крилом ослања на Венингбунд а другим на Алзен-Сунд. Градићи се могу сматрати као бастиони а савезни прави грудобрани као куртине. Простор позади ових опкопа до Сондербуржког мостовог опкопа био је устројен као велики утврђени логор. Ми у овом случају нисмо могли да испунимо главни услов који је нуждан за сигурно освајање утврђења т. ј. „да нападнемо целу тврдињу са свију страна." Напротив су Данци могли целу своју снагу, која је била за одбрану ове опредељена, да употребе по својој вољи, као што се из разсматрања ови околности види. Осим тога је дипелски град и по своме положају један од најјачих, који нам ратна историја показати може. Од средстава , које су Данци употребнли око својих утврђења за њново ојачање и препону против јуриша непријатељевог, у први ред долазе брвнаре (^НбрђЛиГег). По освојењу градића, било би немогуће у њима се задржати , докле би год те брвнаре биле брањене и док и њи неби огели. После ових долазе палисади и бркљаче. Ови су исгина били тако заклоњени од наших метака, да су их ови тек по гдегде могли доитити и порушити, но су тако хрђаво по5 »