Војин

ПОЈНИК НА МАРШУ

51

Аустријанци су га већ неколико пута нападали биии, и последњег пута тако га је храбро поручиик Билгрбе.к бранио, да је непрекндно остао у прускима рукама. Но кад је војска свој досадањи поиозкај напустити хтела, онда је ма(1астир последњи пут посео 8 Септембра поручник Лукадоа са 60 људи с налогои, да га сутра на вече у 10 сати у највећој тишини остави, ал ако непријател. с већом силом навали. ои да нечека то време, него одма да одступи. Пут к војсци буде му назначен за оба случаја. Лукадов свршио је примл.ени налог с исто толико смишљености и оштроумља колико и највеће присебности. Цела важна тајна да ће војска да се креће учинила је, те непријател. ни о одласку Лукадовљевом несањаше. Он пак заповеди кметовима из оближњих сеоца, да му пошљу ране. Од тих сељана избере себи путевође, али ником ништа неговорећи, него их затвори сваког за себе, а остале пошље сваког појединце на траг. Три хусара, које је Лукадов с рапортима најближој пруској сгражи зором 9 Септ. послао, једва су се минуле непријатеља и донесу глас, да је шума између Иезига и Штрасдорфа — два села управ на путу од манастира к пруској војсци, — пуна непрнјатеља. Густа магла покриваше цео предео још и око 10 сати пре подне. Лукадов тражаше да се што боље извести; он пошље једног сељанина. и, за бољу сигурност и једног преобученог војника с једним дететом, и сви му донеше глас: две регименте стоје у шуми близу манастира. Већ ј« подне, магла прилично нопусти; Лукадав увери се сам, да су из шуме дошла 4 хрвагска баталијуна и манастир почну да обкољавају. Сад ту нетреба часа почасити и морао је смислиги шта ће; али то је било гешко и опасно. «♦