Војин

војник на маршу

55

Да је Емерих само половину пустио да се зоби и да је ведеге (коњаничке страаве) наместио, или да је ранио негде, гдебискривен био, аи да он свуда око себе може видети, то ннкако неби овако пребушен и заробл>ен бно. 2. Вој измеђЈ' две побочне страже. У војни 1851, коју је предводио Француски ђенерал Сент-Лрнод , да покори земл>у Кабилску (у Африци) Француска колона од близу 8000 л>уди морала је нз дана у дан да бије врло крваве битке. Одважност и јунаштво Кабилаца није имало границе, они ускакаху нзмеђу побочних занрил.а и страиса у колону, нити су Французн смели да оставе и један жбунић, и један шанчић неогледан. Мало по мало тражаху они да на главни стан насрну и нападоше га десет пута. С тога је морала увек половина војске да буде под оружјем, и да час овамо час онамо похите. Кад се пак насртај јако учестао, онда нареди ђенерал Септ-Лрнод сву војскууједан густ круг, човек уз човека. Рано зором крене се иопет војска дал.е, да нсто тако крваве битке бије као и досад. При једном такиом маршу дооије једна гранатирска чета заповест, да заузме неку повисоку позицију, и да је дотле држи, докле војска не нрође, на носле да се са заступницом (аријергардом) састави. Чинило се, као да Кабилци ништа нису на ту позицију драгали, и само су покадшто и то по један тек пуцањ на њу и посаду јој бацили. МеНутим њих око 500 кроз честу лагано донузе и кумпанију опколе Главна колона баш је била у долини, а наједанпут се чује уговоренн знак међу Кабилци.па и у један мах излете из својих заседа н нагрну на кукавну кумпаннју. Стари капетан трудио се из све снаге да ред одржи, ал несрећни глас 8аи\е 4111 реи1 (спасај се ко може) прекине сву дисциплину и начини дармар