Војин

ВОЈНИК НА МАРШУ

63

Ако има гласника, онда он иде са чеиом аи не управ с предњацима, него малко острагу где му челник нареди. Челник ће увек наредити да се на њега мотри да непобегне и то ће нарочито једном од својих л.уди да наложи. И нађе ли он за иуждно , онда ће му руке савезати и — особито нођу — за собом водити. На њега се при судару с непрнјатем нарочито пазити мора, па баш да је он вал>аи и поуздан јер мозке од зрнади побећи а не с издајства, па тако марширајуће оделење у најнезгоднијем тренутку у неприлику довести (види § 21, прнмер 3). Ако се у известним случајевима може имати више путевођа а не један, то је још бол>е. Онда је само наравно један код чела, а други илн остали, код првоборнице, и овај други може контролисати, оног првог, т. ј извештавати нас о сваком путу, којим чело пође , куда води. И челник и првоборник треба још унапред да се од путевођа известе о точкама и пределу, куда ће ју ићи. Тиме могу онн сами путевође контролнсати, а и нуждна наређења за раније учинити. Што је марш дужи, то је све теже путовођу наћи за цео пут, јер већина сел.ана мало што знају о целом пределу, него само о околини њинога села. У таквом случај мора првоборница с времена на време узимати све нове путевође, наравно у оној мери у којој би го паметно било. С тим пак није нишга речено, да старе вал.а одма одпустнти, јер има више случајевз, где је нуждно да и старе код себе задржимо, и да их непустимо пре, него шго настане време, да нам већ небн више шкодити могао. Све на нуту наодеће се предмете, где би се непрнјатељ прикрити могао, морају челни предњаци најсмогреније да развиде. Остале употребљава вођа по својој увиђавнОсти или за то, да прве подпомажу,