Војин

4

УПОТРЕБА ЖЛЕБНИХ

то при глатким топовима нарочито онда бива, кад се нросек врло ниско прави, већ се распрснућем граната сва парчад од зида далеко растураше. На сваки начин тиме 1е постала иза бреше киша од камења, ко1а ранити и убити могаше. У Швајдницу бе1аше са 26 метака против 6 стопа дебелог зида од знатне висине хорпзонтални прорез, и иосле 15 метака за. вертикални прорез и насрћућу земљу, дакле у суми са 41 метком бреша 22 стопе широка направљена. Између овог 41 метка неки су у цевн прсли и х / 3 беху 12 и. Ово би се 10ш брже извршило да су само 24 Н, топови употребљивани. При сравњујућо1 пробп показало се да 24 фунташ преко двапут превазилази 12 & т. ћ да му треба мање од полак метака за исту цел. А жлебап 6 Н због сво1е мање перкусишне снаге, и барута у вигаеку и гранати за мало недостиже глатки дугачки 24 Фунташ. Из овог сљеду1е, да — при правлењу бреше, гди 1е главно да се иста што пре довршп, како неби непрматељ имао времена довољна наређења за обрану исте да постави, већ да се на брешу одма после 1урипш — треба свакад, ако 1е могуће 24 Г( жлебњаке употребљавати. Брешне батерше па бедему противу одељака градских или Редвша могу се, кад тешке топове неби тамо довућп могли, свакад са 12 В жлебним наоружавати. А за правлење бреше у врло јаким облогама (геуе1;етеп1) из жлебних 6 Е требало би несразмерно