Војин

88

тумачење в 01НИЧКО-СУДСЕОГ ЗАКОНА

бићу и одржању. Са. овим кад се сдружи енерги1а основана на стеченим делима и врлинама, послушност долази до слепе покорности. Ние ли боље да наша воља од воље буде подчињена ономе кои са нама дели срећу и несрећу, него да нам туђинац са повредом наши нагсветиш права против наше воље намете сво1у. Ратне успомене такође има1у морално д1ектво на слогу и послушноств. Спомени Србину оне речи пз нашег светог похода на поље Косово, кошма се народ зове на борбу кроз уста владаоца рекао би са престола овако: „Ко недође на иоље Косово, Рђом капо док му 1е кољена." на ћеш видити како му крв узкипи. Ратна исторша пуна 1е иримера, гди су вође побудима моралним, личном куражи вокку ко1а 1е дошла у на^већи непоредак ирикупили и победу одржали. Па зар добош код Љубића кош беше на врату аркимандрита недолази у ред ови побуда. Сила 1е последње но нужно средство, да се д1е1ству1е злом па непослушног. Она 1е полезна кад У РУД И енергичног и ваљаног старешине. Слабуњавац може 1е покушати и неће знати, кад и како да то изврши па су рђаве последице извесне. Застава у свом моралном Д1еттву на слогу и послушност има на1већу улогу. Застава 1е оличше правде, оличше нашег одржања, оличше слободе, оличше врлости и оданости, и дружствени установа, па из такове заставе и излазе