Војин

76

ЛРЕДЛВАЊА 113 Ф0РТИФИКАЦИ1Е

дииице тако зване десетице, стотице, хиљаде и т. д Из чега се види да у Гедно1 неопредељеио1 множини или хрни да буде опредељена мора бити увек све већи и већп једииица за девет и 10ш 1еданнут већи од пређашње. Сад кад ми све то оћемо да означимо на хартши и да разлику1емо ко1и нам бро1еви ко^е 1единице представља1у морамо имати и начина за то; 1ер би се без начина ти броЈеви до девет само збркали па неби н. п. знали ко1е нам 9. представља проста 1единица а које 9. десетице, а ко1е 9. стотине и г. д. За то разликовање Гединица већих од мањих усвојено 1е то иравило да 1е ирво место на десно1 страни увек место прости 1единица, и бро! кои стои написан на томе месту означава множину тих. простих 1единица одма прво место идући у лево до тога места, оиредељено 1е за веће 1единице тако зване десетице и бр01 написан на томе месту ноказу1е множину тих десетица н. п. 25. Овде 5 каже да има пет ирости Гединица а 2 да има две десетице коЈе значи двадесет и нет. Треће место у лево онредељено 1е за стотине, четврто за хиљаде и т. д. И кад 1е овако написано 2 3 4 5 то значи да има две хиљаде т. ћ две 1единице тако зване хиљаде три етотине т. ћ три 1единице тако зване стотице , четири десет , четири 1едииице зване десетице и пет т. ћ и нет прости 1единица коЈе се све ухедно изговара двехиљаде тристотине четири десет и пет. Из свега се овог види да смо за онрелељење њеке множине после 9. увек правили већу тединицу