Војин

БЕСЕДЕ ИЗ ГЕ0ГРАФИ1Е.

85

до пре 10 година, — употребљаваху га на начин, кот се јуче одбади. Данас, а тако у нас бшаше и пре 50, и нре 100 и пре 800 година, расути стро1 ни1е два и два човека, него раздељени у мале и веће гомилице, ројеве, и за известне прилике, и, — што 1е производ нашовше тактике, — има правила како се искупити и од 1ачег непри1атеља, нарочито од коњице, бранити ваља, и т. д. У данашње дакле време расути стро1 има у рату врло велику вржност, а он 1е изазват и условљен неравним земљиштем. Вероватност, да се из пушке добро погађа, много 1е већа у расутог стро1а, и лична срчаност и разборитост у њему 1е много нужднша и важни1а. Напротив важност укупног стро1а стот у вођењу и послушности уређене во!ске, ко!а самосталност по1единога подлаже вишо1 срчаности и даровитости. Но кад 1е де1ство ватреног оружЈа у расутог стро1а веће, то 1е по искуству тактике де1ство ладног оруж1а. веће у укупног стро1а, и то због тога, што 1е 1ачн сноп од прута. Из досадашњег, а и из нарави оба ова стро!а могла би се извести ова начела: 1. Ватра расуте пешадше у сравнењу са ватром укупне, и на равном и на неравном земљишту, већа 1е због окретнше употребе оруж1а, па и ако то нше увек са победом скопчано. 2. Ватра коњице па била у укупном или расутом стро1у у сваком 1е земљишту слаби1а од пешачке .