Војин

0 КОРИСТИ ЖЛЕБОВА

111

уклонили, дођоше на ту мисао, да маљем или великом шипком утискују зрно у цев. орно овако утиснуто истина противу ста1е млого већем дектву гасова — и тек онда полети кад 1е потребан потисак гасова из1ављен —: ал сад се поЈави нова незгода — треба се побринути за сигурност цеви, Гер 1е она готово херметичко запушена и пређашње димензи1е дебљине не би довољне биле да противу стану млого силншем потиску пре, но што лењивост зрна изумре. То беху узроци што постаде карабиљ. Тек 1498 год. спомињу се по правцу осе цеви жлебљена оружха; За ово изнађење имамо захвалити Гашпарду Цолнеру бечлти. Са свим 1е вероватно, да хе изналазитељ са овако ижлебљеним карабином мислио, осим прве цељи — принудити зрно да тражи вид олука, 10ш и 1-во да уништи ударање зрна у цеви; 2-го да задржи на1већу множину гасова иза зрна, 1ер та увећава даљину терања а нимало не уди центриФугалшл снази зрна; 3-ће да задржи у жлебове 1едан део барутног остатка, •— а све су то узроци одступања, ко1е кад би смо уништили увећа ли бисмо даљину терања и точност погађања, и, ослобођено од свшу штетних уплива, зрно сасвим природно и повољно кретало би се. Ми не ћемо да ређамо теоричке и практичке узроке, кот се противише усво1ењу оваких жлебова; довољно ће бити ако споменемо, да 1е се морао смањити хитац барутни, ради веома силног трзања оруж1а, жие неизбежно са целим хитцем барутним, или бар то би удило точности погађања. Но даљина терања ових оруж1а смањила 1е се, сразмерно знатно;