Војин

122

ВО1Н0ЧКИ ГЕНИ1Е

из позитивних (извесних) побуђења као: из частољубља, пАтриотизма и разних других одушевлења, У овом случају органост нше „стање" него 1е узбуђење, чуство. Нема сумње да су оне различитог де1ства. Први 1е начин сигурниш 1ер се оприроди у човеку па га никад не оставља; други пак иде често и даље. Са првим скопчана је сталност а са другим смелост. Уз први 1е разум кот 1е увек при себи, док се други често занесе. Где су оба с1едињена, ту 1е тек срчаност подпуна. Вота 1е скопчана са телесним напорима и неугодностима; да се човек у рату не препадне, потребна му 1е извесна телесна и душевна снага, да све тешкоће савлада. Са овим сво1ствима, кад су руковођена здравим разумом, човек поста1е способним оруђем за воту; а ова ћемо налазити натише код сирових народа. Пођимо са изискавањима ко1а су за воту потребна, даље, па ћемо наћи, да су зањ нужне Гош и изврсне душевне моћи. Вота 1е скопчана са неизвесностима: три четврти од оних ствари на котма се рат оснива, застрте су копреном неизвесности. Ту т дакле пре свега ,нуждан бистар разум кот ће умети да погоди праву истину. Обичан разум моћи ће зар тданпут случато да погоди истину; изванредна срчаност, моћи ће даном приликом какву учињену погрешку да заглади; али у мноштву прилика и случатва грешећи разум мора ће изићи на видик. Вота т скопчана са случатостима. Ни у каквом човечитм раду, нит остављено тако велико поље