Војин

118

БЕСЕДА ИЗ ГЕ0ГРАФИ1Е

Они ограиди, што се одатде одвахају на исток да се саставе са пданинама по Шумадши, гдавна им грана подази од Кома па иде на Рикавац, на Бор до изнад вароши РожаГа, а пооде к Сувододу и даље према извору занадне Моравице. По овоме ова Ге грана водолуч1е за реке што северу теку и за реке ко1е на запад иду. Ади ако га 1ош даље на исток продужимо и потражимо, ми ћемо наћи да разлуч1е неиде Једнако венцем планинским, него прелази преко Косовске равнице, па оставља1ући Шару планину у страни, вата се размеђе Ибра и Вардара. Онда се Шара нагиба на 1угоисток и са Црном планином гради ону клисуру качаничку, кроз ко1у дере река Л.епенац. Водолуч1е пак сдази у долину и иде низином између Врање и Куманова. Код црне планине може се прећи преко тога разлуша а да се и неопази где 1е. То 1е место важно и високо 1е над ушћем главне мораве 1400 1 . Туда би се на1боље и наиакше спровео железњак пут за у Солун од Београда. Од Косова иде водолуч1е на Перистер, кош 1е угашен вулкан, па после на Касторско 1езеро и даље на Граман и Пиндо. Само што до Косова иђаху воде на запад и север, а од Косова на запад и 1уг. Но од Косова иде 10ш 1едно водолуч1е на исток те лучи воде на 1уг и север. Оно се нашре пење на Рухан, на св. Иди1у, па после окреће око извора Струме и пење се на Рило. Виспна ових брда на1већа 1е у њихово1 глави т. 1. у црногорским планинама, јер оне досежу до 10.000 1 , па се после спушта1у тако, да северна