Војин

РАТНА СРЕЋА

139

више цене ту срећу, него нашуштанственша сво1ства во1водина; и, гледајући само свршетав рата, опрашта1у им све погрешке за време во1еван>а, само ако победа крунише ток њихових вошичких операцшаОва срећа постот, нема сумње. Она зависи од главног заповедника или околности. Једно ништа често 1е доноси. Па срећа 1е ова важна и знача1на, 1ер она гони одушевљене вошике да иду за трагом оног, ко1и 1е има; она 1е готово знак свупљања, заетава, Нестане ли одушевљења, може се изазвати само 1едном беседом или прокламацшом пре борбе; али ово се мора чинити за времена. Ова 1е срећа у свако1 прилици део отачанственог имања, и у том погледу сви су грађани дужпи да 1е одрже, да 1е развшу. Ратну срећу 1ако цене у вишем сталежу во1ничке уметности; и да би смо могли што свеснше говорити о узроку њеном у рату , ми ћемо 1е пропратити кроз разне векове светске исторше, н осведочи ћемо се, колико су 1е у свако1 епоси познавали и уважавали. Ово исторшско проматрање 10ш ће нам боље расветлити и показати: да ли 1е успех у делима ратним само дело сдучашости, 1 ) или се може приписати заслузи раепореда и вољи онога, ко1а руководи сво1е вошике. Спомињући 1едан или други пример ратних срећа примети ћемо, да у свако1 грани човечи1е радње, као и у животу у опште има особа, ко1е су

1) Француски ђенерад Шампитне срећне успехе своје вохничке кармере називао 1е Ј,срећним случајима.®