Војин

142

РАТНА СРЕЂА

срећа води и како она љубимцу своме и нашротивнте окодности на корист окреће (<№*е Спгсе, VIII, 13). Сципи10н остао 1е извесно као победитељ код Заме (208 г. нр. Хр) због удесног повратка Квестора Лелша, заповедника коњичког на левоме крилу и Масинисе , заповедника коњице на десноме крилу; Гер оботца у сред битке погурише за картагињском коњицом. „Ова1 повратак њихов био Је сасвим случахан, и да Ге се мало одоцнио био, може бити резултат неби онакав испао," по речима 1едног новог писца, кот 1е зрело проучио ове догађа1е. Дезар 1е имао млого срећи да благодари, ма да заиста нше се могао ншедан смртни више заузимати за извршење свотх добрих распоређаја; ире грађанског рата с Помпшем, пре опога прелаза преко мора Јадранскога, кад он хладнокрвно рече уплашеном крмару сво1е лађе: „Зашто да се плашиш буре, ти возиш Дезара а с њим и његову срећу!" пре тога тако славнога дела, он 1е већ био љубимац оне слепе богиње — среће. Ево доказа за то. У 1едно1 битци на Самбри (57 г. пре наше ере) у 1уришу опколега и заробе. Његов победитељ нше познавао важност заробљеника, али на 1едан пут некакав други Гал позна га и с подсмехом рече: Цезар ! Ова реч као што нам Сервше тумачи значи: пусти га!, и на ту реч победитељ пусти римскога во1воду. Тек што се ослободио, наклавнши од свшу Јулша, нове распореде учини, започне нова дела и с успехом промени ову несрећну прилику. На свршетку I века наше ере, ратовао 1е Рим