Војин

190

РАТНА СРЕЂА

12. МаГа Гуришао 1е ђенерао Дививше на кланац код Муза1е. Баш кад полажаху на 1уриш ; густ, црни облак номрачи цеду околину и Француска нападна група сасвим закдоњено иђаше ка непрн1атељу. Ово нам прича званично извешће, 1 ) и како ова околност ни мадо не иде у засдугу во1воде, то можемо са свим веровати, да 1е тако. Овако то маршао Ваде 1авља: >; Бо1иште код Муза1е беше врдо не удесно: страшна стрмен и оштри гребен сметаше 1ако наступању, и трупе морадоше се више пужати него ди ићи. Баш кад на на1мучниш узбрдици беху, дочека их и с Фронта и с крида страховита ватра. Кабили беху ухватили бусшу иза стења, као зид правих, — само би се стубама тамо могло успети. Они беху врло паметно у неприступним косама сакрили стрелце, а осим тога, 10ш имађаху три утврђења, са пуно бранилаца. Ђенерао Дививше похита са свокш кодоном што 1е могуће брже ка лев01 коси, — ни мало не плашећи се Кабилских шанчева, кот беху тш 01ачани Фланкирном ватром; — у томе тешкоме тренутку црн обдак помрачи земљу и, закдоњена колона одахну мало. Затим пође даље и, излазећи из облака, 2 ) са пола пушкомета дочека жестоку ватру од сва три шанца, кот се доминираху, а посдедњи опкоп беше оиет осигуран редвитом и к>ш ста1аше у ') Иевешће маршала гроФа Ваде ђенералу Киби1еру министру ратном, из Алгира 27. Маја, 1840; као нридог уз Монитера 3. Јунша, 1840. 2 ) Гдиво1и мемоари иотврђују да има заиста таквих обдака и да помажу. Види н. пр. Бе Зоиуепћ-а шШЈаћез (!' АЈН^ие (1839 до 1840), раг 1е сће? (Ј' езса^Згоп с1' агМ11ег1е Непп Гаћге, Рапв, 1856 ш-32 сћег Саизвш, стр. 73,