Војин

180

В01НИЧКИ ГЕНИ1Е

стор кот се иеда логичким закључењем иоказати те да га свак нрозре. У колико 1е дакде у оваким приликама с 1едне стране вера у себе самога вуждна, у тодико Ге и скептицизам бдаготворан; то ће рећи: да у оваким придикама често не помаже друго шта до законодавно начедо ко1е, дајући мишлењу самосталности , ипак господари над њим , т. 1. начело: да у свима сумљивим случаима останемо ари нашем ирвашњем мишлењу и да од овога одустанемотек онда, аошто нас на то друго, са свим јасно уверење натера, Ваља нам остати хакима у уверењу да су опитана начеда истинитша но свако ма како живо упечатлење произведено моментаним околностима. Првенством што га у сумњивим случаима да1емо нашем првашњем увереау, (чврсто држање уњ) наша радња добша израз и вид носто1аности коху зовемо карактером. По овоме Гасно 1е, да равнотежа осећања много доприноси усавршењу карактера, и да људи са 1аким душевним моћима обично су и јаки карактери. Него моћност карактера често води 1едном измету његовом кош се зове самовоља (тврдоглавство). У конкретнам случаима тешко 1е определити где нрестаге карактер, а где почиње самовоља. Ми ћемо показати само разлику између 1еднога и другога. Самовоља није недостатак разума ; ако би овом речи хтели означити одупирање разума према свашл туђо1 ако и бољо1 увиђавности, онда би дошли у противречше са самим по1мом о разуму К01И 1е врело свако1 увиђавности. Самовоља 1е напротив недостатак осе&ања, 1ер тврдоглавство што одбша туђе мисли н туђа мнења, нроизлази из самољубља кг1е на-