Војин

210

БА10НЕТ

чанога праха, они се досетише, да на крајеве својих мускета утврде оштре ножеве, и тако наоружани улеташе у гомиле противничке и пробадаше их." Тако Ге први баншет постао. 1647. У Белгиш и Холанду усвошше бахонет. С почетка имађаху дрвене дршке, и увлачише их у цев да их лакше утврде. Неки веле, да су Холандези ово први пут од Мала1аца видели. У почетку, ово оружхе давали су само натдабраншим вотицима; оно бејаше на ворму сабље. 1666 било Је ловачких жлебних пушака са бајонетом на зглавак, да се може положити по цеви или са стране. 1670. У Француско1 вохсци само ио четири човека из чете ношаху батнет. 1671. Заведе се код Француза 1една Фисилирска регимента; на свако1 пушци беше и батнет. Батнет са цевљу (а (1опШе) изнашао 1е 1691 Инглески ђенерао Маке1; неки опет веле, да га 1е пронашао некакав инглез Русел. (Види 1е Јоигпа! тШ1а1ге ан§1а18е, од капетана Пижота). 1676. Цела Француска вокка доби бакшет. 1681. У Француско1 прва проба да се пуца, а да 1е батнет на пушци. Л.оши резултати. Ба1онети беху стопу и по дугачки, на три ћошка и ижлебљени (а §оиШеге). 1692. Шведи узеше башнет на ворму сабље, а Французи башнет са цевљу. Ови последњи служаху се њиме у битци код Турина. Али тек године 1703 А )

Ј ) Овде је Таљар даревце побио.