Војин

230

0 В01НИЧК01 УПРАБИ

живота за хатар иародне цели, нашежнше осећање за сво1у породиду, послушност и заповедање у сво1им правим границама, пажња и у опште сва свохства ко1а одлику1у свесни створ божији, — хесу црте, ко1е се јасно виде 10ш у најранитм годинама младога ђенша. Све његове службене заповести 1есу на1чисти1и праведни закон, 1ер се ка општему добру клоне; и он се мора старати да све законске точке према душевном напредовању во1Ске преправи и са друштвеним стањем у хармоншу постави. Свака врста, ко1у он напише мора на1чистишм моралом дисати; нити сме и чег да буде, што би на некадашњу тираншу опомињало. Сваку реч изговара он са досто1анственом пршатношћу, никад без нужде набусито. Он 1е дужан да се стара да свака врлина може да искочи, нити ваља и какво одличше или слабост свотх подчињених да прећути. Он 1е позван да лично промотри све тешкоће у вокци , и да утврди уза1мни однопт између онога кош слуша и оног што заповеда. Нема и вероватно да не ће бити тако мучнога стања, као што е ово вошичко; 1ер да нам успех добар испадне, треба и изванредно знање и велика срећа, ко1е све у другим стањима тек 1е у мањем степену потребно; а ово 1е опет у толико теже и озбиљнше, што на1важнши посао у делима ратним руководи обично само 1една личност. У во1води дакле треба да су сасређена сва знања и уметности во1ничке. Но нше ни то довољно, да само он много зна и уме, већ и све ниже старешине мора1у, према своме положа1у, имати војне способности; 1ер незнање