Војин

0 в01ниче01 управи

243

Тшер пошто рече, •— да се во1ска Ереће у мислима свога вође, дода1е^ да се: „Мисао код Фридрика и Наиолеона, у сред праске и грмљаве, у сред борбе и страха развшаше са таком бистроћом и лакошћу, као код Њутена и Дескарта у тишини кабибинета." То 1е доиста само код ђенша; али висока своктва, премда у нижем степену, доб1лаЈу се разумним учењем, а кад се 1ош имају остала ратничка своЈства. По мнењу разних писаца: савршени во1вода само би онда могао посто1ати, кад би пмао такву брзину мишљења и извршења намера, као што Цезар имађаше у свомм ратовима; дал>е, кад би био тако вешт у путовањима и логоровањима као Монтекуколо; тш кад би умео да тако утврђу1е градове и точке као што Вобан могаше; па кад би могао тако да издржава во1скј у неплодним и пустим пределима, као што то умеђаше Евђенгпе; и да удахне у сво1е во1нике онолко духа и јупаштва у згодноме тренутку као што могаше Вандом; па да има оног бистрог во1ничког погледа, да реши битке и усиехе, као велики Конде; да успособи сво1е трупе да трпе умор, глад и жеђ, као што умеђаше шведац Еарло XII.; да 1е економ у свотм ратовањима као Тирен; да 1е мудар лукав и хитар да превари свога противника као што Фридрик II. умеђаше; и да влада свотм погледом онако, као што могаше Наполеон I. опчинити људе и ствари сво1им електричним погледом, из кога вираше онолико разборитости и онолике решивости. Осим ових разних своктава, треба да 1е во1вода Још и први во1ник и верно огледало, К01е улива послушно- *