Војин

246

0 В0ШИЧК01 УПРАБИ

норама излазе пред уображење 1еднога вотика: осећања, страве п болештине, што се претрпе у разним климатима земље; умори од службе и од многоброших других незгода, ко1е и побројати не можемо, иа ће се видети, како сваки што може брже трчи и нагли да набави 1ачине и души и телу; сваки гледи да затре предрасуде, да се научи опходити с људма> да упозна туђе слабости, да заузда сво1е страсти, да утуче рђаве навике, да стече мудрости и сталног мишљења толико колико треба, да цени с поузданошћу и на1зад, да упозна род човечиш, сваки стварахући у себи лична своктва што 1"е могуће виша, само да би другог надмашио. Ово што ћемо сад изложити, 10111 у на1стари1е доба доказано 1е као истина; на1славни1и учевни људи, па и не вошици то су потврдили; бесмртни Омир, Виргилше, Тасо, Камо1ен и други рекоше, да човечанство се само у рату показуГе у правоГ СВ0101 ведичини. Нема сумње да узвишени таленти во1водини треба од свотх потчињених да ствара1у ниже вође, и да им на руку иду, отворајући пута ка високим положатма управе. Сваки посматрач морао би задрхтати од помисла, колико иптереса мора да засгупа управа воша, нити би могло ишта опаснте бити од тога, кад та уирава не би имала потребних своштава, па ма и сувише 1уначких гомила. И с тога се мора на1брижљивше да стара (иоред врло много вошо-научних предвиђаха) и брине, те да сене пренебрегне ни какво срество, ко1е целоме олакшава. Исто тако од преке 1е потребе и то, да војвода има ираво одликовати и