Војин

270

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

то беху: Дорци, 1онци, Еолци и Аха1ци. Ови посдедњи беху главни. Вође народне у тим Гуначким временима одликоваху се својом снагом и слободом. Херкул и Тезеш бе1аху на првоме месту, и поштоваху их после њихове смрти као полубогове. Изненада дође путовање Аргонавћана, ко1е основа и разви трговину, за тим Тивске воше и рат чувене Тро1е. На1зад Грци се дочепаше свшу земаља до дна Црнога мора, и створише преко свега трговачке однопше и народни дух. Уметност вошичка беше усавршена а с њом индустрша и све остале вештине, — исто тако и науке ко1е бе1аху у назадку. 1ош од времена исторшских види се како Спарта и Атина искочише над свима осталим мањим државицама. Шпарћани бе1аху до кратости сгроги људи, врло 1уначни и слободни. Они бе1аху подељени у три класе: у прво1 беху обитаоци вароши, и били су прави господари обема другим; Обитаоци поља или ЛакедемОњани, обрађиваше земљу и плаћаху данак по врсти, и даваху људе за рат; трећа класа беху робови и зваху их Илотима. Шпартанци неговаше грану вошичку преко свега, у крви им беше благородство, одликовање части; њихова управа беше аристократска. Законодавац Љшурго, син Евеома, краља Л.акедемонскога, поза1ми са острва Крита, око половине IX в. пре Хр., — основе своме спартанскоме закону, и завео 1е права гимнастичка упражнења ко1а бе1аху дотерана код ратничких народа.