Војин

И УМЕТНОСТ РАТНА

275

великим иобедама. Трговина и саобраћа1 развшаше се и геограФта се обогати интересантним датама. И док цела остада 1европа беше у тегакоме варварству, Грчка букћаше у сидноме пдамену знања и ратне уметности. Око 600 год. нре Хр. седам мудраца, које цео свет нозна1е, посде дубоког проучавања човечшег срца, — утврдише законе морада. Био би одвећ огроман а у исти мах и не наш задатак, да издожимо, па ма и укратко, све гдавне мене република и краљевина грчких: ми само то ведимо, да њихове нагсдавнше вохводе — законодавци, добавиди су овоме, иначе поцепаноме народићу, бесмртне сдаве. У Маратонско1 битци, 490 год. пр. Хр. Милтшад, војвода атински, имао 1е само десет иљада бораца; према њему сто1аху две славне во1воде Дат и Артаоерно са бар сто хиљада вошика, — па опет поред свега овога грдног бро1а противничког, Грци побише Персшанце и Маратон бе1аше трмумФ свести и вошичке уметности, против матершалне снаге, ко1у вођаше неинтелигенцта и не свест. На теснац термопилски, 480 год. пр. Хр. наваљиваше силан Черч, краљ персшски, и са њиме грдна, неверо1етна множина — 5,288.220 људи, а на мору тш 1207 лађа; и према њему ста1ао 1е 1уначки Л.еонида са три стотине свесних давова, кот сви поиадаше, као 1асан доказ посто1анства према посто^ећим законским иравидима , ко1е чврсти Љшурго беше оставио. Мадо за овим победи Темистокао трипут већу персшску Фдоту. Павзанше и Аристид распршташе у Пдатет остатак персшске вокке, пошто их преко четрдесет хиљада остаде на бошоме *