Војин

280

0бра30ван0ст народна

снали римски конзул. Луцше Мумше; битка у равницама Ленко Петра била 1е ужасна, и сеча по казивању савремених историка бида 1е тако велика да се два мора земљоузом раздво1ена, обошше рањеничком крвљу. И тако сврши стара Грчка, и величина славних Јелина утопи се у мркох крви. Из ово неколико речи што носветисмо великоГ исторши грчкоГ, лако нам хе видети, да су установе земаљске и вера 1едини узрок, кош затре славну Гелинску вогску па дакле и следству овога — пропасти грчкоГ. 1ер цела Грчка изгледаше више као какав мозаик од конФедеративних држава, а кохе опет беху састављене или из више малих демократских република или из несавршених монархша; ова нехеднакост у начелу владања и сј г вишно частољубље или боље славољубље, беше узрок те се све готово у и између себе трло и ломило. И Шпарта и Атина, два на1моћнша стожера, беху крвни непршатељи, ко1и се из г в петиних жила труђаху да првенство добшу; па оне две ма да уздигоше славу грчку , саме беху узрок што онако страшно угинуше и скончаше потомци дивних 1елина. Нарочито вера њихова беше велики извор несреће: она налагаше поштовање нашижих ствари, празноверхе и накмешнше обича1е, К01е кужно затираше старе природне врлине. Све страсти људске а нарочито похот беше аукторисана у безбротим грешним боговима. И онај 1уначки народ, са свотм политичким и религиозним установама створио 1е себи разне врсте