Војин

И УМЕТНОСТ РАТНА

317

време рата у Италит она остави Ханибала самоме себи, прем да 1е он непрекидно искао помоћи да би могао продужити победе и ући у Рим. Себичност беше до краш>ости понизила све људе; и трупе у три четвртине туђе и под туђинским вођама, не имађаху никакве др} г ге побуде до примамљивости пљачке; а код Римљана бораху се леђиони са народном поноситошћу и за сво1у сопствену ствар. Тако потЈчени картажани буњаху се против свотх вођа и распињаху их па крсте, док се Римљани и у кра1њо1 опасности држаху строге дисциплине. Ако ли почну бегати, њихне вође имађаху право да их десетку1у не би ли се само одупрли непршатељу. После првог Пунског рата Картага распусти сво1е на1амнике, не плативши им извесне суме; ето за то се триумФи прометнуше несрећом. Нежност 1е истрошила људе и веџбања ко1а 1ача1у снаге телу, беху занемарена. Пегаадша римска далеко надмашаше свотм оружтем, сво10м опремом, и сво1им особитим способностима; и прем да противно томе беше у коњици 1ер 1е била од савезника, ипак њена претега не даваше победе. На1зад Картажани као народ одан трговини, не уважаваше знања, колико треба, а њихни ратоборни непршатељи, жељаху што и научити. Римљани, чувајући увек сверепости свотх дедова, заведоше гладшаторске борбе за првог Пунског рата. Ова установа 1есте постанак светковинама театарским: медицина поста наука. За другога рата Пунског, Рим 1е имао да се бори са Грцима. Марцело узе Сиракузу, и његови вопшци убише Архимеда, прем да ова1 вођ издао