Војин

820

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДБА

да диктатуру доведу; и душевно опадање, ко1е 1е вазда нредходник телесноме паду, — особито успеваше. Распре између Марша и Суде, закраћиваху душевно напредовање во1сци; доцнше, Цезар и Помпше бораху се, и солдати научише и узазнаше за парта1е, и увидеше сво1у велику важност. Цезар разреди легшоне сво1е водећи их ка победи; но утица1ем пак свошм нрема њима могао 1е учинити да се уздигне изнад сви1у ривала сво1их и да постане иокретач у судбинн Рима; 1ер дозволивши да плебеш могу на Форуму бити и у вокци служити, беше нрекинуо све свезе ко1е везиваху грађане за будућу републику; солдат не беше више грађанин и служио 1е само ономе котму више нлаћаше. 1улше Цезар беше први во1вода, коме се важност и аукторитет ширио по свима гранама владе; по своме дару, као во1вода, он беше спото говорничку речитост и знање администрацше; он бе1аше добар законодавац, ваљан философ, уметан астроном и даровит математик; он 1е 1ако заштићавао науке и писце. Па оволике сво1е врлине, здруживши са римском снагом, увелича Цезар моћ државну; и он док под1армљиваше читаве народе, волео 1е полет знања, науке и лепе уметности. Те због тога се и представља он, како у 1едно1 руци држи књигу а У друго1 мач, с овом девизом : Ех и±годие Сгезаг. Али патриотизам републиканаца, кот тш беше негде заостао, намисли и уби човека, кот се беше огласио за полу-бога, ставивши сво1у стату1у у КаПИТОЛу покрај Гупитерове. (Продужиће се.)

ДРЖАВНА ПЕЧАТНИДА У БЕОГРАДУ.