Војин

322

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

штоваше цара у свима окрузима; ратна уметност не изгуби ништа од свога полета, кот ш заостаде мш од даровитога Цезара. Довољно ће бити ако кажемо, да оружГа, списи, знања и уметности за1едно напредоваше, и бе1аху на на1вишему ступњу кош акаддостигоше у цедоме старом свету. Па у време Дезарево и Августово, живео је на1већи број учевњака, кот се просдавише у разним гранама људских знања. На првоме као месту стављамо беседнике: Цицерона, Хортензиха, 1удша Цезара; у по1езит: Орацше, Виргидше, Еатуд, Тибуд, Проиерс, Овид, Лукре, Петрон, Федро; у комедат, трагедит и сатири: Овид, Сенека, Теренцше, 1увенад; за исторшу: 1удше Цезар, Садустше, Тит-Ливше, Евинт-Курцше, Корнедше Непос, Вадерше Максим, Фдорше, 1устин, Светон, Тацит, Пдутарко, Фдавше 1озеф ; у фидософит : Цицерон, Сенека, Пдинше мдађи; угеограФит: Страбон, Помпонше Меда, Пдинше ; у медецинп: Антонше Музо, Корнедше Цедзо, Гадшен; у архитектури Витрив, итд. Но поред свега мира у време Августово, друштво римско и опет не могаше уживати сате среће; 1ер њему не достаГаше вера, основана на ршнћанскох љубави према бдижњему; права човечша беху савршено непозната; основ обштега братства и збдижељамогаше само да морадише народ, коме беше омидео мир и театри; међу тим богаштина 1ехтела да живи само у свош Фантазит , окружена дуксом и удовољствима, на ко1а се к>ш по одавна научише. Октавше умре у 76 години, кад сину 1 осифовом