Војин

и уметност ратна

325

заповедаху велико1 множини робова. Грађане не протериваше нити убшаше, као што то чињаху за времена Маршева, али их поставише у мртво, неснажно стање. Такав 1е узрок пропасти њиховог , доистан узрок К01И угуши љубав к отаџбини, што 1е клида свима врлинама и грађанским и во1ничким, а само су ове кадре да одрже друштво и царевину. После Комода, кога убише због његове бесноће и сверепства, — видимо бедну управу под владом вошнства. Грешни тирани и луди глупаци бе1аху узрок те се поче да крши поносита зграда, која владаше целим познатим светом; само такви владари беху узрок те се на један пут заборави уметност ратна: они губише и протериваше већину свошх добрих во1вода, у место да их награде иодликуГу; све војске беху састављеие више од странаца; куповаше помоћ вошу; и само у ово доба римске царевине могло је се видети, како разуздане вође 10ш разузданше и бешње солдатше, а нарочито преторшани, пропису1у законе императорима земаљским и убша1у их; ко1е 1е особито било онда и под оним владаром, кош им покуша стати на пут и кот се упе да реда доведе: на1зад, леђшони окретаху леђа у борбама и ратовима, 1ер бегство постаде са свим обична ствар. Пример беднога Хелшогабла уведе у моду употребу драгога камења, злата и свиле у намештатма и оделу; правише се чссти и скупи банкети, срамна ликовања и иразници. И може се рећи да се стари свет свршава са овим тираном. За време треће епохе, смањи се 1ако сила царевине, ко1а у осталом управљаше без и какве пре-