Војин

И УМБТНОСТ РАТНА

385

под његовом владом и уживаше доброте, ко1е му Октави1е даде у тренутку кад куцну сахат извршења пророчкога. Исус се роди да моралише људе, а ко!е 1е највредниш и намратши извор свакој срећи. Нов догам расу се по целоме свету и хришћанство клицаше на све стране, ал лагано. То бе1аше на1веће добро ко1е нам даде наш творац, и наша ниска душа никад не може савршено по1мити величину намере и постанство тога Бога и човека. Крст спаситељев, то Ге наиача бариЈера, ко1а у исторши раздваја идоларна стара времена од нових векова. С 1едне стране види се дружина, ко^у склопише робови у мраку, а с друге живот рода човечанскога основан 1е на савршено1 1еднакости свшу створова умних, обас1аног зраком Еванђеља. Вечита варош свршивши дакле сво1у мисдпу, пше могла више да учува господарство над светом, које човек сам ни1е могао очекивати: требало 1е сад да сиђе са сво1е величине, те да учини места новим народима, кот ће имати за основ нову Христову образованост. Да би се извршило преображење 1едне тако превасходне моћи, Рим 1е требао да са свотм грудима закопа нраву клицу неслози и квару; и било 1е тако. Многобоштво ко1е 1е разви1ало ужас и страх, на 1едан пут постаде сангвинерно; народи видеше како се утишаше свети обичат вотнства и друштава; и суверени: насилнички, зверски, глупи, огрезли у страстима. и пороцима, са свотм гнусним примерима гонише народ да се ода гњилости, ропству, презрењима, страху, стиду и на1зад малодуппу.