Војин

И УМЕТНОСТ РАТНА

363

његових вазала. Елем ма шта било, они каснше посташе велики званичници у обиталишту краљевском, и доцнше се умешаше у државпе послове , па постепено умножаваху сво1 уплив и приходе, према слабости, неспособности и одвратности господара од потитичких послова. ВоГска се тако умножи да и на. непуних четрдесет година , после смрти Еловисове, његов унук Теодеберт, краљ од Отразше, опусти Италшу са сто хиљада ратника врбованих из његових земаља. Неки писци представља1у , да кад би било невоље , могло их се подићи на по милшуна људи. Тако раздељена држава, за више од 1едног века имађаше трина1ест краљева све неспособних са веома слабо развшеном увиђавошћу, или због свог младог века или и састава слаба. И како кнез бе1аше избиран рад свошх добрих управљачких своктава, то 1е 1асно да 1е он ногазио владаоца и владао у његово име. За то кнезови (мак>рдоми) добише гласа и важности, док напротив владаоци 1едва беху и познати. Дагоберто I, кош 628 год. седе на престо, даде своме брату Кариберту 1едан део Аквитанше и Гаскоње: кот умирући опет остави Гаскоњу као наслеђе свошм синовима, ко1и и даље поштов аше Франачкога краља и плаћаше му данак. Такав беше почетак Феуде, ко1а беше тако моћна у следећим вековима, која се шираше од кнеза к поданицима, Под Сигебертом II и Кловшем II, делови Галше поделише се и опет иа дво1е, Острази1у и Невстршу. Ова два краља бе1аху 1едино занета побожним уста-