Војин

И УМЕТНОСТ РАТНА

365

и они му из љубави даду вокке с ко10м он аедини одво1ене комаде Нестршу и Бургоњску са Острацијом; посде овога ништа му нше сметадо, да и престо узме, али он то не хте, јар ондашњи краљеви бе1аху здраво послушни према кнезу Франачкоме, и он тек после смрти Тшерша IV (787) учини корак, кош обавести краљевину да с Меровшена прелази данастиГа на Кардовинге. Недостатак своктава вошичких у особи краљевско1 беше узрок те онако дубоко паде ваљаност и ред трупа за време док владаху краљеви пре Еарла Мартела; вошици заборавише време кад се оно скупљаху на Марсовим пољима и одадоше се млитавости и разнежености; вештине се оставише и варварство и опет се поврати. Али Карло владаше земљом с пуним ратничким женшем. Он преустрош вокку поподжеже нов пламени дух, основа државно 1единство , победи Саксонце , Баварце , Немце , Акитене, Бургињоне и Провансе; пре борбе с Аритима, кот бе1аху прешли Пирене^е и освошли многе вароши и земље: са не пуних тридесет хиљада бораца године 732 код Тура и Поатшера побио 1е Шпањског поглавара Або-ер-Рамана, кош вођаше 400.000 Сараципа. За цео успех и решење ове битке има1у на1више захвалити Франки своки добро1 коњици. Карло кош се од дана код Поатшера назва Мартело , умео 1е међу свима класама народа развити ратничкога одушевљења тако, да и сами црквени обреди постадоше ствари вошичке. Скопови на Марсовим пољима постадоше много чешћи, он учува ево1у во1ску у скупу и свези, у место да дозволи да