Војин

СТР01НА ПРАВИЛА

859

1ест строга иедантичка опредељеност ; екзерцирна правида не размишљаваху: она налажу. Са свим противно овоме чини тактика: она ништа не заповеда, већ само светуГе и учи: при чему пропраћа сво1е савете не само доказима већ и приметама , како се њене препоруке не могу применити у случатма; хер може бити много прилика, у котма тек према противноме тумачењу савета њених, може се цел иостићи. Правила врше се, тактака се примењуГе; правила мораш научити, тактику разумети. Већ из овога само, игго се правила односе много више к памети, него к слободноме делању и уображењу — види се да она треба да су што је могуће краћа; у противноме случају ми учећи во1ника дахемо му практику више у памћењу него ли у уображењу, док међу тим у боГу 1е главни1е — сопствено расуђење , распоређа1. При оваквоме погледу на правила, какви предмети дакле мора1у спадати у њих? Ово се опредељу1е овим : устав 1е закон , и дакле заповеда да се врши само оно, што се увек ради извесним, сталним редом: што се врши увек тако а никако другаче. Из овога се види да правило само 1едно поље може имати: оно мора т. 1. старати се да хе кадро с1единити у 1едно тедо она1 броГ људи, кош може у бро1у де1ствовати као Гедан човек, иди другаче, броГ кош 1е у стању да састави Гедну тактичку 1единицу. Но за сагласно де1ствовање људи, кот чине тактичку Гединицу, неопходно 1е потребно 1едновремено движење; а да ово буде , мора1у се све еволуцте вршити чврсто и по-