Војин

ПРЕМА ТАКТИДИ

361

вилима се често сусрећу тактичка световаља; но само учешће њихово веома 1е горко: 1ер пређу у закон и добшу карактер неизмењивога правила ствар у нахвише прилика опасна при самоме бо1у; или пак остагу тек мртво писме, ако се по духу своме не виде опредељивости, ко1е карактеришу закон. Ни1е тешко наћи примера: узмимо еволуцшу при прелазу, — коха се не давно изостави. Наступни прелаз с пудањем чиеи се само при јуришу кроз деФиле, т. ћ при тактичко1 препони. Свака тактичка препона представља извесну комбинацшу правилних еволуцша , ко1е се мења1у према околностима. Тако, ако 1е непршатељ намеран до кратости бранити прелаз, онда се мора приступити пуцању са нашега брега, за тим пусти се на 1уриш преко моста извесан бро1 одељења, ко1а су дужна устукнути све што на своме путу сусретну, и за тим већ, ако 1е непршатељ попустио , расути нов низ, ко1и ће га гонити и огњем и ба10нетом, Ако се на против противеик спремио не за то, да се уиорно противи, већ за то само, да би нас бар колико задржао, он пеће чекати јуриш: у такоме случаЈу по свршеном прелазу што се скорше може развити, све Је боље. И тако у првоме случа!у пре свега потребно 1е размислити и спремити се за 1уринг, у другоме осигурати развитак новог низа. У правилу (не знам због чега) давало 1е се преимућство последњему т. 1. разастирало се оног часа чим се пређе; приступало се дакле без боЈа одмах к 1уришу. Сад представимо себи во1ску , ко1а 1е основно изучена на ова1 начин прелаза, и у мислима прене-