Војин

према тактици

875

1е да 1е могуће а и дужност да се за времена опредеди т. 1. правилним путем. На шта би дошла батаљонска правила, кад би било могуће да определе све могуће боше редове целога батаљона? Дошла би иа то, да би боши редови батаљона били постављени између сасма широких граница: међу танким протегнутим стро1ем с 1едне и дубоке а уске колоне с друге стране; т. 1. правила би дозвољавала и све ворме стро1ева што су између ебих . Шта. се из тога види ? Види се то, што и правила признаау, да боши редови и при мадоме делу В01ске могу бити неизмерно разновидни, па да из њих нше могуће извести 1едно за све случа1еве; а свако 1е онет добро, кад се на своме месту н у сво1е доба употреби. Да л' дође коме год у главу то да каже, да 1е 1едан извесан ред у баталихону нормалан, остади пак да одступа1у од њега? Савршено не. А међу тим кад ствар дође до бошога реда целога батаљона, тешко да сваки не рече како 1е неонходна така основна ворма. Ха1Дмо даље. Тактичка 1единица раздаже се на мање дедове: нетне колоне. При овима прво што пада у очи то 1е, "што батаљон у таквоме стро!у заузимље много више места, него ли у другим густим стро1евима; друго — што батаљонски команманданат не да1е никакве извршне команде, већ само припремне, тренутак почетка радње пак оставља се увиђавности свакога четнога командира. А ово 1е с тога, што мади дедови (чете) заузимљу велики простор, и дакле нема таких боших случашо-