Војин

према тактиди

395

мислити већ Ге одмах извршити. У аустритким правидима, прво Је начело при маневровању с више батаљона, да се за распоређа1е само заповести употребљу1у. Разумевши ово, свакипо1ми што оио иначенше требао. Ево пута, котм ми дођосмо до закључења: нормални ред дотеру1е и усаврн1ава во!ску за бистро и вешто вршеае команде, алу стварионда, кад у боју не мислимо команду употребити. Но, може бити, ово се и не да1е тако лепо применити у самоме боху, ал опет 1е оно корисно при упражњењима за рад гипкости, движ.ности и бистроће воше? Савршено 1е тако; но за ово и постош тако звано динтско учење, ко1е да1е прилике начелнику да се увери, еда ли му батаљони разумелу сво1у ствар како сваки за се тако и у односу на друге батаљоне. При овом појамно 1е какви су удесни стро1еви и движења, не искључујући ту иопште стро1ење свшу батаљона у 1едан каки му драго стро1. Но ово нису бригадна, пукова или дивизшонска упражњења, већ батаљонска учења са неколко батаљона, да би се видело колко су они вични стро1ењу различитих стро1ева; да се узазна њихова вештииа у томе, како они пазе на одсто1ања п расто1ања, ко1а начелник означи и т. д. Овде се не мисли на некаку тактичку цел: с тактичка гледишта пак, старши начелници опредељуху стро1еве батаљона, опредељу!у движење сабљом (ко1е се не дозвољава пји маневровању 1еднога батаљона с четним колонама), ко1е 1е савршено другаче. Каже се обично, ова упражњења утврђу1у ба-