Војин

428

СТР01НА ПРАБИДА

вом готовошћу, као што се н. пр. у позоришту ме. ња1у декорацше, — ти велим, не пон.а1у савршено ствар о К0101 говоре. Како дакде посде овога да не кажемо, да многој и много1 гдави важи само сен ствари, а не сама ствар? С првога гдедишта говори брзопдета: ту тн ге неиршатељ, изненадни напад и шта већ 1ош не каже што 1е "бо! бдижи; а ако се нажљиво иогдеда, види се е су то само речн, речи и речи.... Ма с какве стране гдедади на ова1 нормадни ред све издази на 1едно и исто: спремамо га за 601, а међу тим бо1а нема, већ га само уображавамо* тако рећи као ио мраку: у само1 пак ствари, говорећи о бошоме реду, нше могуће не говорити и о бо1у! Како ће се говорити, то 1е друго питање. А да бо1а ту ни1е бидо, преко свега на1боље показу1е посдедњи споменути закључак, да „нормадни ред не условљава самостадност начедника од оделења." Они што наводе ова! резон говоре, да ако ове самостадности нема, боље 1е прибећи к тако1 ворми, ко1у 1е истена тешко за времена научити, ад бар за тим може се строшти не мисдећи. А 1е д' могуће строЈити се не мисдећи? Сме ли се не мислити о ономе, од чега зависи решеље нитања сдедеће врсте: жртвовати или не у дато1 прилици десетине, стотине па и хиљаде живота? Ако не, то у мирно доба треба се о томе бринути, да би несамосталним начелницима дади што 1е могуће више практике за размишљање, а не треба се из свшу