Војин

И УМЕТНОСТ РАТНА

431

на1већи део монаркше нринадаше Ингдескоме краљу или во1води Бургоњскоме. Посде неколко годишњих поКушаГа постаде КаЈ>до УП ведики краљ; он хе непрестано ратовао, 1ер Ге морао цеду краљевину готово да оружхем гони да га за владаоца. призна. На1знатнши догађаш његове вдаде бе1аху опсада Орлеанска , ко1у Ингдези опасаше и 1уначка н чудновата дела Жан-д'Арке, прозване Орлеанском девошом. У овоме веку поникоше клице калвинизма. Краљ Карло УП издао 1е драгоцене законе. Он обрати нарочиту пажљу на устроктво и дисциплину во1Ске, ко1а 1е до тога доба отимада све што 1е нашла на своме путу. Он устрот 1445 вокку сталну са четажа ордонанса, ко1е подигоше моћ краљеву и удахну утшџпа у во1воде и заповеднике по1единих дедова, кош опет од сада начинише нову В01ску. Ова мера беше већ нов корак у образованости, а у исти мах самртан удар застаредо1 Феуди. Како коњица владаше у воткама, тако он устрот петна1ест компанша по сто копаља. Уз свако копље иђаху три стрелца, 1едан штитаи и паж, на коњу, екипиран и оружан; овоме 1е плаћао жандар, краљев кавалер. У почетку пешадша 1е састављала 1едно одељење од 21000 стредаца. За издржавање ових трупа, он 1е установио натре са имањима вечити данак. Тешка коњица или жандармерта, К01у састављаху само кавалери, — борили су се у врстама раздвотним по 40 корака између њих; између по1единих бе1аше и опет празна простора, па се некад сабтаху у гомилу. Даку коњицу саста-