Војин

424

СТР01НА ПРДВИДА

љених правида, к<ла се написаше за рад построГења његовога реда. Па дакле, у овоме случа1у правида су ограда, коГа окружава1у њихово неразумевање ствари. У трећем; има1ући у виду и постепеност вдасти и немогућност команде у бо1у, зар нше боље да се начелник не мучи командовањем, већдапошље заповест непосредним свошм млађима а за то, они су дужни да врше са свошм деловима н. пр. у дивизиш бригадним командирима ? Ови последњи, видевши учешће позицша, ко1е морагу заузети, — да1у одговара1уће заповести пуковним командирима, а ови батаљонскима, и само сваки од последњих мора тражити згодшиега реда за своГе чести, об1аснивши им цељ, ко1а 1е њо1 задата. При таквом услову сваки ће знати, каку улогу мора играти те да достигне општу цељ, а ко1у определи главни начелник; ово се пак никако не увиђа из команде: Стрсп се у таки и таки ред, 1ер не вели какав рад предстош. „Толики разговор"! вероватно, рећи ће кош. Да, биће много говора, и &ш празнога, ако начелник, навикнут само командовању, нема способности за издавањеласних, кратких и разговетних заповести; ал' ако 1е уз способност дошла и практика тш из мирнога доба, — онда неће бити дугих разговора, и добиће се се резултати разумљиви, 1асни, а не меканичко вршење, лер сваки може пошмати оно што усхтене. Неки веле, да ће се тиме нарушити потребна ташост. Доцне 1е рушити 1е у присуству непррпа-