Војин

И УМЕТНООТ РАТНА

445

отишдо тако далеко, да им никаки кавалер не хте командовати. Тактичне еволуцше скупљених сила отпочеше у овоме времену; борбе по1единце тако рећи савршено ишчезоше, двобош на коњима и турнирске борбе, ко1е до сада бе1аху само вошичка упражњења, — сада изгубише сво1е цене. Л.уј XI. умрго хе 1488, оставив велику краљевину, коју поштоваху и оближњи и удаљени народи. Италша плашећи сеВранцше, ступи у савез са Кастилшом и Арагоном, папа жуђаше за Луговим приаатељством, краљеви Чешки, Угарски и Екоса бегаху му вазда на услузи, а Ђенова се понуди његовоме суверенству. Карло УШ. беше први Вранцуски краљ, кош доби назив краља врло-хришћанскога; своју малољетност провео 1епод туторством старше сестре, Вранцуске кнегиње Ане, госпође од Боже-а; ово бе1аше жена великога карактера, ко1а руковаше владом, и добавивши круни Бретањску даде Вранцуско1 држави територшалнога 1единства скоро таквога, какво данас постош. За време Карловога детињства, претставници народни нрви пут захтеше да упражњава1у радни утица1 на државну управу. Карло, ратник жељан славе, хтео 10 да потчипи Неапољ и то му лако за руком испаде. Становници ове краљевине, по Монтењу, Русо-у и другим страним писцима вошичким, — бе1аху више одати науци и знањима него ли суровоме ратовању. Кнежеви Итадшански одаваше се насдадама земаљскими неговаху вештину суптидних пре-