Војин

ПРЕМА ТАКТИЦИ

441

према споеобности начелниково1 и нахзад према претпостављенох цели"*). Наведене речи изражавају не чше лично мнење, већ резултат погледа на ствар делокупне пле1аде боших ђенерала Наполеона I. Ласкам себи скромном надеждом, да браниоци норме неће отказати то1 дружини некога бо1нога искуства.... Из свега реченога изводи се следеће закључење: правила се не могу хвастати да определе боше и путне ворме за више батаљона, по томе прво, што она кажу само норме, док међу тим, као што 1е речено, ворме су безконачно разновидне и не допуштаху никаквих норама; друго, што за рад доброга извршења, начелник, имагући посла са многим честима, мора да утиче на њих заповестима а не командама, ко1е су свима 1ош из ранше познате; шиљући заповест, боље 1е човеку све рећи шта мора чинити, него ли му у почетку заповедити да се построш у нормални ред, а по том рећи му да пређе у ред, кош 1е удесан за извршење задатка. Но да би ово било 1ош стварнше, представимо себи пример где бе1аше употребљавана норма, ко1у не сачиншпе у кабинету мирна штудирања, већ 1е узета из искуства, и при том од онога великога учитеља Наполеона. Код њега бе1аше за баталионом прва строша јединица — бригада.

*) Ст. ОпЈоппапсе зчг 1е 8ег \'1се Зез агтеез сп сотра§пе, Шге XIII.: а Оп пе реп(;^иеге Дхег (Јез ге&1еа ргесјзеа еиг 1а тапјеге (1е (Ивровег зез Л>гсев. СеМе ЉвровШоп уаг1е еп га1коп <Ји потЋге е1 <1е Гезрезе Дев Јгоиред оррозеев, (Зе 1еиг е1а4 тога1 ап тотеп4 оп Гоп зе 4гоиуе, с1е 1а па4иге (1е 1а §иегге, (1е се11е Ди 1егга1п, с1е 1а сарасНе Деа сћеб, е(; епбп с!е 1'ођје4 ( јпоп ргороае,' 1