Војин

-\ ШАСПОТОВА ПУШЕА 451

брза помоћ при томе, и ми видесмо у ствари у послед' њим бројевима где батерше посде првога метка за кушање, већ пе грешише више. Код мадених оруапа напротив тачке за кушање готово не посто1е, и стрел.ац, кош дејство свога зрна не може видети, нше у стању даоцени е далиму зрно пребацује или иодбацу1е белегу. Овасенезгода можесамо такопомоћи, ако стрелцу дамо такву пушку, у когој 1е нетачност у оцењивању одстогања од што ае могуће мањега утицаја; ово се чини са што правшом путањом зрна. Узмимо н. пр. да два стрелца гађа1у 1едну исту белегу, и њима се чини да 1е она удаљена за 500 корака; у истини пак она нек 1е далеко тек 414 корака; даље, 1едан стрелац да пуца са Шаспотовом пушком а други са Пруском иглењачом. Теорша и искуство учи, да пуца1ући с првом па 500 корака, зрно дети у такво1 путањм, да се на 85*1 корака пред и 50-4 к. за белегом, — т. 1. у простору од 135'5 корака 10ш може погодити ма у К0101 висини (средња1е висина човечша 66 палаца). У узетоме примеру (414 к. у истини) Шаспотова пушка згодиће човека 1ош у главу. Међу тим пруска иглењача, ко1а има савшеншу иутању, може згодити 10ш ону висину човечшу само од 45 к. пред до 35 к. за белагом, т. ј. тек на простору од 455 до 535 корака човек 1е несигуран ; у примеру нашем дакле зрно ће пребацити белегу. Из овога се може видети, да Шаспотова пушка због блажше путање зрна, дозвољава погрешку у оцењивању одсто1ања од 135*5 корака, док међу тим при иглењачи не сме 80 корака прећи. Корист блажше путање и важиост исте код ватренога оруж1а, без сумње 1е очевидна. Следеће таблице *) садрже углове нишањења, узвишење путање изнад нишанске пруге, и нацртане просторе од 100 до 1200 корака за Шаспотову *) Види страну 454 и 455. *